бе̑ђенӣк
беђеник, бијеђеник
Лема
беђеник
Варијанте
бијеђеник, би̏јеђенӣк
Извор
том 1, стр. 153, редослед 19
- —
онај који је обеђен, набеђен, окривљени.
— Кад те туђин биједи, нек и слуша тебе бијеђеника.
Изворни текст (OCR)
бе̑ђенӣк, ијек. би̏јеђенӣк, м онај који је обеђен, набеђен, окривљени. — Кад те туђин биједи, нек и слуша тебе бијеђеника. Прер.