бѐља̄р
бељар
Лема
бељар
Извор
том 1, стр. 170, редослед 37
- 1.
ијек. бјѐља̄р, м 1. занатлија који боји у бело.
- 2.
занатлија који прави бељеве. Вук Рј.
dialectal
Изворни текст (OCR)
бѐља̄р, -а́ра, ијек. бјѐља̄р, м 1. занатлија који боји у бело. 2. покр. занатлија који прави бељеве. Вук Рј.