Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

библио̀фӣлскӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 191

библио̀фӣлскӣ

библиофилски

Лема

библиофилски

Извор

том 1, стр. 191, редослед 5

  1. 1.

    који се односи на библиофиле. би̑ва безл. (од гл. бивати модална речца) 1. биће да, ваљда, може бити да, можда, мора да.

    dialectal
    покр. — покрајинскибезл. — безличногл. — глагол, глаголски
    — Куд си кренуо овамо, бива си огладнео.
    Вуј.
    А како је теби име?
    — Луција.
    — Бива си Латинка? Јесам.
    Ћор.
  2. 2.

    дакле, значи. —Хајде ти, бива, Бего сада у пензију. Марк. М. »Познајеш ли ме?« »Јок, бива!« »Ја тебе познајем, Крушко«. Вес.

    м. — место, уместо
  3. 3.

    то јест, односно, управо.

    — Аустријанци, бива Бечлије, дивљаху му се. С 1911. Већ тјерамо даље оно своје, бива: беговско.
    Огр.

Фразе

као ~ тобоже; не ~ не може
Изворни текст (OCR)
библио̀фӣлскӣ, -а̄, -о̄ који се односи на библиофиле. би̑ва покр. безл. (од гл. бивати модална речца) 1. биће да, ваљда, може бити да, можда, мора да. — Куд си кренуо овамо, бива си огладнео. Вуј. А како је теби име? — Луција. — Бива си Латинка? Јесам. Ћор. 2. дакле, значи. —Хајде ти, бива, Бего сада у пензију. Марк. М. »Познајеш ли ме?« »Јок, бива!« »Ја тебе познајем, Крушко«. Вес. 3. то јест, односно, управо. — Аустријанци, бива Бечлије, дивљаху му се. С 1911. Већ тјерамо даље оно своје, бива: беговско. Огр.