биво̀вати

бивовати

бивовати

том 1, стр. 191, редослед 19

в.
необ. бити, живети. В. пр. уз гл. им. бивовање
необ. — необичнов. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

биво̀вати, бѝвује̄м несврш. необ. бити, живети. В. пр. уз гл. им. бивовање.