бѝсер
бисер
Лема
бисер
Извор
том 1, стр. 199, редослед 4
- 1.
округла, тврда и седефаста зрна која се стварају у љуштури неких шкољки и употребљавају се као накит.
— песн. а. оно што подсећа на бисер (зуби, капи и др.).
— »Дед, сејо, да ти браћа види бисер.« Она искези зубиће, а ја колач, па њој у зубиће.
Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила.
А јутром рано сунце је буди и бисер проспе по бујној коси.
б. нешто што је особито драгоцено или лепо.
— Ох, нисам те среће, нисам, бисеру мој!
— продуљи ШНишман.
Да нанижем по хартији бисер праве поезије.
- 2.
(у полусложеницама, у атрибутској служби) бисеран: бисер-суза, бисер-зуби, бисер-шкољка, бисер-грана.
Фразе
бацати ~ пре д свиње (крмке) давати или говорити нешто лепо ономе који то не осећа и не разуме.
Изворни текст (OCR)
бѝсер м 1. округла, тврда и седефаста зрна која се стварају у љуштури неких шкољки и употребљавају се као накит. — фиг. песн. а. оно што подсећа на бисер (зуби, капи и др.). — »Дед, сејо, да ти браћа види бисер.« Она искези зубиће, а ја колач, па њој у зубиће. Вес. Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила. Јакш. Ђ. А јутром рано сунце је буди и бисер проспе по бујној коси. Вит. б. нешто што је особито драгоцено или лепо. — Ох, нисам те среће, нисам, бисеру мој! — продуљи ШНишман. Шен. Да нанижем по хартији бисер праве поезије. Баш. 2. (у полусложеницама, у атрибутској служби) бисеран: бисер-суза, бисер-зуби, бисер-шкољка, бисер-грана.