Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бистрѝна

жтом 1, стр. 200

бистрѝна

бистрина

Лема

бистрина

Извор

том 1, стр. 200, редослед 20

  1. 1.

    особина оног што је бистро, онога који је бистар; исп. бистроћа, бистрота, бистрост.

    исп. — испореди
    — Само на бистрини дубоких мирних мора ... види се да је природна боја од чисте воде на великој дӯби̑ни ... плава.
    М 1867
    Учитељ ra волио због бистрине.
    Гор.
  2. 2.

    бистра течност, текућина.

    — Из бистрине вади шарене каменчиће.
    Шимун.
Изворни текст (OCR)
бистрѝна ж 1. особина оног што је бистро, онога који је бистар; исп. бистроћа, бистрота, бистрост. — Само на бистрини дубоких мирних мора ... види се да је природна боја од чисте воде на великој дӯби̑ни ... плава. М 1867. Учитељ ra  волио због бистрине. Гор. 2. бистра течност, текућина. — Из бистрине вади шарене каменчиће. Шимун.