бѝтиса̄ње
битисање
Лема
битисање
Извор
том 1, стр. 204, редослед 2
- —
гл. им. од битисати бѝтисати^, -ише̄м сврш. тур. проћи, нестати; умрети; пропасти.
— За недељу 14 Речник српскохрватскога књижевног )езика, 1 кратких дана битисаше обадвоје.
Кад ... виђеше да су битисали, плећи даше а бјежати сташе.
Фразе
било и битисало било па прошло. Вук Рј. бѝтисатн?, -ише̄м несврш. постојати, живети. — Престадоше битисати индивидуално. Матош. Јер битисати не могу без њега.
Изворни текст (OCR)
бѝтиса̄ње с гл. им. од битисати. бѝтисати^, -ише̄м сврш. тур. проћи, нестати; умрети; пропасти. — За недељу 14 Речник српскохрватскога књижевног )езика, 1 кратких дана битисаше обадвоје. Змај. Кад ... виђеше да су битисали, плећи даше а бјежати сташе. НП Вук.