би̏ти

— У забави и раду час је кратак.

Свак би дао за мене дјевојку.

2. постојати, ивети.

— Четврте димензије не познају наша ћутила, али она ипак јест.

Те се ствари не дискутују, оне јесу и бивају, па ма ко о њима ма како мислио.

Код нас у Приморју није сваке године снијега. Маж.Ф.

— вршити се, одржа(ва)ти се.

— Шта би даље, човече?

Како је то чудно, као да је у сну било.

Осим тога хтео је и да опело буде у цркви.

б. настати, завладати.

— Кад буде ноћ, већ знаш шта ћеш радити.

Може и глад да буде ако киша све потуче.

Наједном буде тишина.

— У планини беху хајдуци, у гори такођер.

Будем онде дан, два, пак бежи у Ашању и Купиново.

Јана ... стала увјеравати да господичне није у дворцу.

Ја, Новак и Малиновски бијасмо у љуту шкрипцу.

б. (за ким) живети с ким у браку.

— У Тршићу је била за неким Живаном.

Најприје си била за Милошем.

в. имати полне односе (с ким).

— После удаје ... Шта је све згрешила? Неколико пута наумила да буде с другим човеком.

Г. слагати се (с ким), пристајати (уз кога).

— Ја први у том нијесам с вама.

Није с начелником,

— опозиционалац је!

— Е баш кад ни један за весеље није, просућу и вино, нек га земља пије.

Јеси ли Триво, за јело?

Ал није мени до пића, чувам се.

6. осећати се.

— Како ти је сад, Ангелина?

Било му је при души као робу приковану на галију.

7. имати (извесно доба узраста, старости).

— Мама је још млада

— тек јој је тридесет и пет година.

Захару је било око педесет година.

8. потицати (од), припадати (некоме), бити нечији.

— Још треба знати што ћу ја објавит ...

— да краљевског сам кољена и рода.

Тај натпис није од мене.

9. (с ген.) имати (нешто), истицати се (нечим).

— Вељко је био танка и висока струка.

10. личити (на кога).

— Нешто је на тебе, а нешто има од матере.

11. значити, представљати.

— Ал што све су боје, гдје сунашца није.

За шест недјеља покорили су сву њихову ... краљевину ...

— Мој брајко, то је добити! викну неки.

Да, он је налет ... њему није ништа убити човјека.

12. имати вредност, вредети.

— Мени се чини да је дукат био 9 гроша.

Да си чему, не би ти кућерак висио попут откинуте губе на храсту.

13. доликовати, приличити, одговарати.

— Што је удовица по селу, све то није спрам њега, све је то младо.

Не, не ... Ниси ти за овамо.

14. заслуживати (неко поступање), бити достојан (нечега).

— Ниједна од многих теорија није за одбацивање, јер свака од њих садржи један део истине.

Захваљујући иронији, човек може доћи до саанања ... да скоро ништа није за презирање.

15. имати, добити, припасти.

— Биће вама шугав јарац довече. Н. прип.

Ако бих ишао у Женеву ... поче Стева Биће теби Женева да ћеш се пушити.

16. служити (на корист), доносити (корист), наносити (штету).

— Нека вам је на корист, оци наши дуовни, а мени, мом дому и тору на здравље и спасеније!

Што да будем вама на терет, кад помажу добри људи.

17. начинити се, постати.

— Од шугава прасета здраво свињче буде Н. посл.

Илија буде угледним човјеком, правим грађанином.

18. доћи, стићи, приспети.

— И кад би ја кући: а оно чича Марко седи, па се смеши на ме.

Кад су били у село четврто, Омер тихо њојзи бесједио.

19. а. састојати се, садржавати се.

— У том су сва наша данашња страдања.

И свјестан своје улоге, која је у томе да маше главом, огледа се око себе сијевајући очима.

б. лежати, стајати.

— Цела је кућа на њој.

20. борити се (против некога).

— Ја сам био на Москову и Нијемцу, али овога боја нијесам видио.

21. (с инфинитивом других глагола) требати (требало је да).

— Не био се родити за учитеља, већ за министра.

Био узети госпоја Сиду кад ти тако пуца срце за њом.

22. (с инфинитивом других глагола и обично с логичким субјектом у ген. или дат.) а. моћи.

— Мјестимице по клисурама видјети је црне љаге и широке тамножуте пруге.

Било је очекивати да ће тај ослобођени дух ... ићи за својом главом и за својим срцем.

б. морати, требати.

— Бегови људи ... притиснули моје старе, па овима било опет бјежати.

Није се бојати турске провале.

23. н. (до кога) зависити (од), овисити (о).

— До нас је самих хоћемо ли бити (оваки или онаки).

До вас је било да будете срећни.

б. (до кога, чега) полагати (на нешто), марити (за што).

— Порти је било дотога да Срби остану на миру. Нов. lросаца има, ал јој до њих није.

в. тицати се.

— Што је до мене, ја сам увек спреман да помогнем. Ред. 24. (на што) слутити, предсказивати.

— Ако се крушац соли зноји ... опет је то на кишу.

25. (по)

— трајати.

— Мало било, Турци плећи дају.

(из)ван чега не бити учесник у чему; властан моћи; ~ вољан имати жељу, хтети; ~ (коме) за петама пратити, следити (кога); ~ за путом журити се на пут; ~ или не ~ (у именичком значењу) опстанак. — Ту се ради о бити или не бити. Крл.; ~ кадар моћи; ~ (коме) трн у оку сметати коме; ~ на гласу уживати добро име, углед; ~ на доброј, рђавој нози добро, рђаво (с ким) стајати; ~ на језику замало изрећи; ~ на коњу ослободити се тешкоћа, осећати се сигурак; ~ на крај срца љутити се за ситницу; ~ на ногама не спавати, стално радити; ~ наодмет бити непотребан, некористан; ~ на памети, у памети, на уму мислити о неком или нечем; ~ на путу сметати. — Нешто нам је било на путу, нешто нам је грло стезало. Шен.; ~ на снази, у снази а) бити јак, бити снажан; б) вредети, важити. — Све до јануара 1901. био је у снази првобитни текст ... у̑ 258. Крив. суд. поступка]. Ар2. 1926; ~ на ствари заиста постојати, заиста се дешавати; ~ на чему моћи рачунати (с чим). — Ја бих волео ... да знам одмах на чему сам, па да већ од данас будем послован човек. Каш.; ~ на чијем комаду живети о чијем трошку; ~ на чију (моју, твоју и др.) уешавати се онако како неко жели, хоће. — Мислим да би се ти најрадије тамо преселила кад би могло бити на твоју. Торб.; ~начисто (начисту) јасно увиђати, сигурно знати. — Она је већ била начисто да се мора потпуно приклонити Новаку.

о себи не зависити ни оу кога, бити слобоӯан, живети сам за себе. — Волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам. Ћип.; ~ по ћуди допадати се, свиђати се; по д папучом покоравати се жени у свему; према г лави, пре д главу слутити, предсказивати смрт. — Хоће једном бити према глави, али мојој, али прем његовој! Наз.; ~ при (здравој) памети бити нормалан; ~ при себи налазити се при свести; ~ ра д желети; ~ сваком лонцу поклопац, ~ у свакој чорби мирођија мешати се у свашта; ~ у власти моћи. — У власти ми је пак да раскинем са животом. Уск.; ~ у вољи, по вољи свиђати се; ~ у годинама бити старији, бити у одмаклом добу; ~ у праву имати право; ~ у речи говорити. — Још је он био у речи кад уђе моја кћи. Нед.; ~ у стању моћи; ~ у стопама (коме) в. бити (коме) за петама. — Кад је Теодосије ушао V подрум, Никанор и Сава већ су му били У стопама. Чипл.; ~ у форми спорт. бити увежбан; ~ чему вредети, ваљати; ~ V чијем интересу користити коме; ~ широке руке бити издашан; биће, биће да можда, ваљда, вероватно; где био да био ма где се налазио; да би (ли) израз за појачавање. — Лопови једни, да би ли лопови ... срам вас и стид било! Ћоп.; душа му (јој) је на језику он(она) умире;јест (прилошки) да. — Јест, радите ви нешто од нас! Каш.; јест хоћеш за иронично негирање; како било да било в. било како било; може му (ти, вам и сл.) ~ допуштено му (ти, вам) је; на чему сам (си) шта је одлучено; не би било згорег било би добро, корисно. — Зато неће бити згорег ... да у неколико потеза оцртам тога Манулаћа. Срем.; не било те (га) (у клетви) да си (је) проклет; не ~ (некоме) ни на крај памети и не помишљати (на нешто), не мислити никако да се нешто чини; не ~ с раскида бити увек готов (на што), пристајати. — Гетар није био с раскида да пљачка. Моск.; нек нисам који сам каже се кад се нешто поуздано тврди. — Ако није Толди, нек нисам који сам. Змај.; није него (за одбијање) неће бити, није тако, таман посла; није с пута, с руке није згодно, по страни је. — Он ... има две куће ... Ову у вароши би продао. Није му с руке. Андр. И.; од воље (му, јој) је слободно је, може како хоће, како жели. — Зна боктерница добро своје дужности — може да дрема, од вољ јој је. Чипл.; посреди је у питању је, постоји ((нешт). — Но, ту је још нешто по сриједи. Бал.; ре д је треба. — Прошло је годину дана како се нисмо разговарали, па је ред да се љубазно поздравимо. Дом.; реч је говори се. — Није чуо што они говоре, али је знао да је ријеч о њему. Крањч. Стј.; (само) што може, (само) к ако може ~ одлично, изврсно; (те) хоће ~ те неће ~ за изражавање колебања; што би, би, што је било, било свршено је, сад је доцкан, касно. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову. А сад, што је било — било! Вес.; што јест — јест (у потврђивању) заиста, одиста. — Наши трговци ипак имају срца и осећања, климали су мали ... људи. Што јест — јест. Поп. Ј.; што му је, ту му је свршено је, готово је, изменити се не може.