Одредница

би̏ти

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 202

би̏ти

бити QA: medium

Лема

бити

Извор

том 1, стр. 202, редослед 1

  1. 2.

    бу̏дем и (супл.) јѐсам, сам (енкл.) одрич. (ек. и ијек.) ни́сам, нѝје и (ијек.) нијѐсам; импф. бе̏ја̄х, ијек. би̏ја̄х и бе̏х, ијек. бје̏х; аор. би̏х; прил. сад. бу̏дӯћи; прил. пр. би̑вши) сврш. и несврш. 1. као спона и као помоћни глагол.

    супл. — суплетивна множинаенкл. — енклитикаодрич. — одричниек. — екавскиијек. — ијекавскиимпф. — имперфектприл. — прилогприл. пр. — прилог прошлог временапр. — примернесврш. — несвршени глагол
    — У забави и раду час је кратак.
    Богд.
    Свак би дао за мене дјевојку.
    НП Вук
    2. постојати, ивети.
    — Четврте димензије не познају наша ћутила, али она ипак јест.
    Ђал.
    Те се ствари не дискутују, оне јесу и бивају, па ма ко о њима ма како мислио.
    Скерл.
    Код нас у Приморју није сваке године снијега. Маж.Ф.
  2. 3.

    а. десити се, дешаватисе, догодити се, догађати се, (из)

    — вршити се, одржа(ва)ти се.
    — Шта би даље, човече?
    Вес.
    Како је то чудно, као да је у сну било.
    Крањч. Стј
    Осим тога хтео је и да опело буде у цркви.
    Вес.
    б. настати, завладати.
    — Кад буде ноћ, већ знаш шта ћеш радити.
    Шант.
    Може и глад да буде ако киша све потуче.
    Рист.
    Наједном буде тишина.
    Мих.
  3. 4.

    а. налазити се, наћи се; бавити се, боравити, проборавити.

    — У планини беху хајдуци, у гори такођер.
    Јакш. Ђ.
    Будем онде дан, два, пак бежи у Ашању и Купиново.
    Нен. М.
    Јана ... стала увјеравати да господичне није у дворцу.
    Ђал.
    Ја, Новак и Малиновски бијасмо у љуту шкрипцу.
    Шен.
    б. (за ким) живети с ким у браку.
    — У Тршићу је била за неким Живаном.
    Вук
    Најприје си била за Милошем.
    НП Вук
    в. имати полне односе (с ким).
    — После удаје ... Шта је све згрешила? Неколико пута наумила да буде с другим човеком.
    Ћос. Д.
    Г. слагати се (с ким), пристајати (уз кога).
    — Ја први у том нијесам с вама.
    Мул.
    Није с начелником,
    — опозиционалац је!
    Ћип.
  4. 5.

    имати вољу (за нечим), хтети, желети, имати способности (за нешто).

    — Е баш кад ни један за весеље није, просућу и вино, нек га земља пије.
    Змај
    Јеси ли Триво, за јело?
    Ољ.
    Ал није мени до пића, чувам се.
    Буд.
    6. осећати се.
    — Како ти је сад, Ангелина?
    Рист.
    Било му је при души као робу приковану на галију.
    Шен.
    7. имати (извесно доба узраста, старости).
    — Мама је још млада
    — тек јој је тридесет и пет година.
    Кол.
    Захару је било око педесет година.
    Глиш.
    8. потицати (од), припадати (некоме), бити нечији.
    — Још треба знати што ћу ја објавит ...
    — да краљевског сам кољена и рода.
    Богд.
    Тај натпис није од мене.
    Крањч. Стј
    9. (с ген.) имати (нешто), истицати се (нечим).
    — Вељко је био танка и висока струка.
    Вук
    10. личити (на кога).
    — Нешто је на тебе, а нешто има од матере.
    Игњ.
    11. значити, представљати.
    — Ал што све су боје, гдје сунашца није.
    Враз
    За шест недјеља покорили су сву њихову ... краљевину ...
    — Мој брајко, то је добити! викну неки.
    Мат.
    Да, он је налет ... њему није ништа убити човјека.
    Крањч. Стј
    12. имати вредност, вредети.
    — Мени се чини да је дукат био 9 гроша.
    Вук
    Да си чему, не би ти кућерак висио попут откинуте губе на храсту.
    Ков. А.
    13. доликовати, приличити, одговарати.
    — Што је удовица по селу, све то није спрам њега, све је то младо.
    Ивак.
    Не, не ... Ниси ти за овамо.
    Станк.
    14. заслуживати (неко поступање), бити достојан (нечега).
    — Ниједна од многих теорија није за одбацивање, јер свака од њих садржи један део истине.
    Скерл.
    Захваљујући иронији, човек може доћи до саанања ... да скоро ништа није за презирање.
    СКГ 1937
    15. имати, добити, припасти.
    — Биће вама шугав јарац довече. Н. прип.
    Вук
    Ако бих ишао у Женеву ... поче Стева Биће теби Женева да ћеш се пушити.
    Дом.
    16. служити (на корист), доносити (корист), наносити (штету).
    — Нека вам је на корист, оци наши дуовни, а мени, мом дому и тору на здравље и спасеније!
    Коч.
    Што да будем вама на терет, кад помажу добри људи.
    Бен.
    17. начинити се, постати.
    — Од шугава прасета здраво свињче буде Н. посл.
    Вук
    Илија буде угледним човјеком, правим грађанином.
    Шен.
    18. доћи, стићи, приспети.
    — И кад би ја кући: а оно чича Марко седи, па се смеши на ме.
    Вес.
    Кад су били у село четврто, Омер тихо њојзи бесједио.
    НПХ
    19. а. састојати се, садржавати се.
    — У том су сва наша данашња страдања.
    Петр. В.
    И свјестан своје улоге, која је у томе да маше главом, огледа се око себе сијевајући очима.
    Сим.
    б. лежати, стајати.
    — Цела је кућа на њој.
    Станк.
    20. борити се (против некога).
    — Ја сам био на Москову и Нијемцу, али овога боја нијесам видио.
    Вук
    21. (с инфинитивом других глагола) требати (требало је да).
    — Не био се родити за учитеља, већ за министра.
    Трифк.
    Био узети госпоја Сиду кад ти тако пуца срце за њом.
    Срем.
    22. (с инфинитивом других глагола и обично с логичким субјектом у ген. или дат.) а. моћи.
    — Мјестимице по клисурама видјети је црне љаге и широке тамножуте пруге.
    Кум.
    Било је очекивати да ће тај ослобођени дух ... ићи за својом главом и за својим срцем.
    Скерл.
    б. морати, требати.
    — Бегови људи ... притиснули моје старе, па овима било опет бјежати.
    Буд.
    Није се бојати турске провале.
    Нех.
    23. н. (до кога) зависити (од), овисити (о).
    — До нас је самих хоћемо ли бити (оваки или онаки).
    Богд.
    До вас је било да будете срећни.
    Цар М.
    б. (до кога, чега) полагати (на нешто), марити (за што).
    — Порти је било дотога да Срби остану на миру. Нов. lросаца има, ал јој до њих није.
    Богд.
    в. тицати се.
    — Што је до мене, ја сам увек спреман да помогнем. Ред. 24. (на што) слутити, предсказивати.
    — Ако се крушац соли зноји ... опет је то на кишу.
    Реч. САНУ
    25. (по)
    — трајати.
    — Мало било, Турци плећи дају.
    НП Вук
    (из)ван чега не бити учесник у чему; властан моћи; ~ вољан имати жељу, хтети; ~ (коме) за петама пратити, следити (кога); ~ за путом журити се на пут; ~ или не ~ (у именичком значењу) опстанак. — Ту се ради о бити или не бити. Крл.; ~ кадар моћи; ~ (коме) трн у оку сметати коме; ~ на гласу уживати добро име, углед; ~ на доброј, рђавој нози добро, рђаво (с ким) стајати; ~ на језику замало изрећи; ~ на коњу ослободити се тешкоћа, осећати се сигурак; ~ на крај срца љутити се за ситницу; ~ на ногама не спавати, стално радити; ~ наодмет бити непотребан, некористан; ~ на памети, у памети, на уму мислити о неком или нечем; ~ на путу сметати. — Нешто нам је било на путу, нешто нам је грло стезало. Шен.; ~ на снази, у снази а) бити јак, бити снажан; б) вредети, важити. — Све до јануара 1901. био је у снази првобитни текст ... у̑ 258. Крив. суд. поступка]. Ар2. 1926; ~ на ствари заиста постојати, заиста се дешавати; ~ на чему моћи рачунати (с чим). — Ја бих волео ... да знам одмах на чему сам, па да већ од данас будем послован човек. Каш.; ~ на чијем комаду живети о чијем трошку; ~ на чију (моју, твоју и др.) уешавати се онако како неко жели, хоће. — Мислим да би се ти најрадије тамо преселила кад би могло бити на твоју. Торб.; ~начисто (начисту) јасно увиђати, сигурно знати. — Она је већ била начисто да се мора потпуно приклонити Новаку.
    Бар.
    о себи не зависити ни оу кога, бити слобоӯан, живети сам за себе. — Волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам. Ћип.; ~ по ћуди допадати се, свиђати се; по д папучом покоравати се жени у свему; према г лави, пре д главу слутити, предсказивати смрт. — Хоће једном бити према глави, али мојој, али прем његовој! Наз.; ~ при (здравој) памети бити нормалан; ~ при себи налазити се при свести; ~ ра д желети; ~ сваком лонцу поклопац, ~ у свакој чорби мирођија мешати се у свашта; ~ у власти моћи. — У власти ми је пак да раскинем са животом. Уск.; ~ у вољи, по вољи свиђати се; ~ у годинама бити старији, бити у одмаклом добу; ~ у праву имати право; ~ у речи говорити. — Још је он био у речи кад уђе моја кћи. Нед.; ~ у стању моћи; ~ у стопама (коме) в. бити (коме) за петама. — Кад је Теодосије ушао V подрум, Никанор и Сава већ су му били У стопама. Чипл.; ~ у форми спорт. бити увежбан; ~ чему вредети, ваљати; ~ V чијем интересу користити коме; ~ широке руке бити издашан; биће, биће да можда, ваљда, вероватно; где био да био ма где се налазио; да би (ли) израз за појачавање. — Лопови једни, да би ли лопови ... срам вас и стид било! Ћоп.; душа му (јој) је на језику он(она) умире;јест (прилошки) да. — Јест, радите ви нешто од нас! Каш.; јест хоћеш за иронично негирање; како било да било в. било како било; може му (ти, вам и сл.) ~ допуштено му (ти, вам) је; на чему сам (си) шта је одлучено; не би било згорег било би добро, корисно. — Зато неће бити згорег ... да у неколико потеза оцртам тога Манулаћа. Срем.; не било те (га) (у клетви) да си (је) проклет; не ~ (некоме) ни на крај памети и не помишљати (на нешто), не мислити никако да се нешто чини; не ~ с раскида бити увек готов (на што), пристајати. — Гетар није био с раскида да пљачка. Моск.; нек нисам који сам каже се кад се нешто поуздано тврди. — Ако није Толди, нек нисам који сам. Змај.; није него (за одбијање) неће бити, није тако, таман посла; није с пута, с руке није згодно, по страни је. — Он ... има две куће ... Ову у вароши би продао. Није му с руке. Андр. И.; од воље (му, јој) је слободно је, може како хоће, како жели. — Зна боктерница добро своје дужности — може да дрема, од вољ јој је. Чипл.; посреди је у питању је, постоји ((нешт). — Но, ту је још нешто по сриједи. Бал.; ре д је треба. — Прошло је годину дана како се нисмо разговарали, па је ред да се љубазно поздравимо. Дом.; реч је говори се. — Није чуо што они говоре, али је знао да је ријеч о њему. Крањч. Стј.; (само) што може, (само) к ако може ~ одлично, изврсно; (те) хоће ~ те неће ~ за изражавање колебања; што би, би, што је било, било свршено је, сад је доцкан, касно. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову. А сад, што је било — било! Вес.; што јест — јест (у потврђивању) заиста, одиста. — Наши трговци ипак имају срца и осећања, климали су мали ... људи. Што јест — јест. Поп. Ј.; што му је, ту му је свршено је, готово је, изменити се не може.

Фразе

беше (му), беше (моје, његово и сл.) прошло је. — Можеш да причаш, беже, — ама беше му. Шуб. Митке (болно): Беше моје! Станк.; било ... било или ... или; било како било, било шта (што) било, како (шта, што) било да било у сваком случају, по сваку цену; макар како, свеједно. — Било како било, треба стићи мети. Панд.; било па (и) није, било па проu ло свршено је, готова ствар, неће се више вратити; било (ти) прође, оде. — Јаблан се Обраду кроз шалу подсмевао: — Било ти твоја кавана. Рад. Д.; ~ (из)ван себе а) не налазити се при свести. — Јест, госпо! У највећим болима и кад бијаше изван себе, спомињао је твоје име. Том.; б) бити бескрајно разјарен, љут, огорчен; в) бити пресрећан;
Изворни текст (OCR)
би̏ти2, бу̏дем и (супл.) јѐсам, сам (енкл.); одрич. (ек. и ијек.) ни́сам, нѝје и (ијек.) нијѐсам; импф. бе̏ја̄х, ијек. би̏ја̄х и бе̏х, ијек. бје̏х; аор. би̏х; прил. сад. бу̏дӯћи; прил. пр. би̑вши) сврш. и несврш. 1. као спона и као помоћни глагол. — У забави и раду час је кратак. Богд. Свак би дао за мене дјевојку. НП Вук. 2. постојати, ивети. — Четврте димензије не познају наша ћутила, али она ипак јест. Ђал. Те се ствари не дискутују, оне јесу и бивају, па ма ко о њима ма како мислио. Скерл. Код нас у Приморју није сваке године снијега. Маж.Ф. 3. а. десити се, дешаватисе, догодити се, догађати се, (из)- вршити се, одржа(ва)ти се. — Шта би даље, човече? Вес. Како је то чудно, као да је у сну било. Крањч. Стј. Осим тога хтео је и да опело буде у цркви. Вес. б. настати, завладати. — Кад буде ноћ, већ знаш шта ћеш радити. Шант. Може и глад да буде ако киша све потуче. Рист. Наједном буде тишина. Мих. 4. а. налазити се, наћи се; бавити се, боравити, проборавити. — У планини беху хајдуци, у гори такођер. Јакш. Ђ. Будем онде дан, два, пак бежи у Ашању и Купиново. Нен. М. Јана ... стала увјеравати да господичне није у дворцу. Ђал. Ја, Новак и Малиновски бијасмо у љуту шкрипцу. Шен. б. (за ким) живети с ким у браку. — У Тршићу је била за неким Живаном. Вук. Најприје си била за Милошем. НП Вук. в. имати полне односе (с ким). — После удаје ... Шта је све згрешила? Неколико пута наумила да буде с другим човеком. Ћос. Д. Г. слагати се (с ким), пристајати (уз кога). — Ја први у том нијесам с вама. Мул. Није с начелником, — опозиционалац је! Ћип. 5. имати вољу (за нечим), хтети, желети, имати способности (за нешто). — Е баш кад ни један за весеље није, просућу и вино, нек га земља пије. Змај. Јеси ли Триво, за јело? Ољ. Ал није мени до пића, чувам се. Буд. 6. осећати се. — Како ти је сад, Ангелина? Рист. Било му је при души као робу приковану на галију. Шен. 7. имати (извесно доба узраста, старости). — Мама је још млада — тек јој је тридесет и пет година. Кол. Захару је било око педесет година. Глиш. 8. потицати (од), припадати (некоме), бити нечији. — Још треба знати што ћу ја објавит ...— да краљевског сам кољена и рода. Богд. Тај натпис није од мене. Крањч. Стј. 9. (с ген.) имати (нешто), истицати се (нечим). — Вељко је био танка и висока струка. Вук. 10. личити (на кога). — Нешто је на тебе, а нешто има од матере. Игњ. 11. значити, представљати. — Ал што све су боје, гдје сунашца није. Враз. За шест недјеља покорили су сву њихову ... краљевину ... — Мој брајко, то је добити! викну неки. Мат. Да, он је налет ... њему није ништа убити човјека. Крањч. Стј. 12. имати вредност, вредети. — Мени се чини да је дукат био 9 гроша. Вук. Да си чему, не би ти кућерак висио попут откинуте губе на храсту. Ков. А. 13. доликовати, приличити, одговарати. — Што је удовица по селу, све то није спрам њега, све је то младо. Ивак. Не, не ... Ниси ти за овамо. Станк. 14. заслуживати (неко поступање), бити достојан (нечега). — Ниједна од многих теорија није за одбацивање, јер свака од њих садржи један део истине. Скерл. Захваљујући иронији, човек може доћи до саанања ... да скоро ништа није за презирање. СКГ 1937. 15. имати, добити, припасти. — Биће вама шугав јарац довече. Н. прип. Вук. Ако бих ишао у Женеву ... поче Стева Биће теби Женева да ћеш се пушити. Дом 16. служити (на корист), доносити (корист), наносити (штету). — Нека вам је на корист, оци наши дуовни, а мени, мом дому и тору на здравље и спасеније! Коч. Што да будем вама на терет, кад помажу добри људи. Бен. 17. начинити се, постати. — Од шугава прасета здраво свињче буде Н. посл. Вук. Илија буде угледним човјеком, правим грађанином. Шен. 18. доћи, стићи, приспети. — И кад би ја кући: а оно чича Марко седи, па се смеши на ме. Вес. Кад су били у село четврто, Омер тихо њојзи бесједио. НПХ. 19. а. састојати се, садржавати се. — У том су сва наша данашња страдања. Петр. В. И свјестан своје улоге, која је у томе да маше главом, огледа се око себе сијевајући очима. Сим. б. лежати, стајати. — Цела је кућа на њој. Станк. 20. борити се (против некога). — Ја сам био на Москову и Нијемцу, али овога боја нијесам видио. Вук. 21. (с инфинитивом других глагола) требати (требало је да). — Не био се родити за учитеља, већ за министра. Трифк. Био узети госпоја Сиду кад ти тако пуца срце за њом. Срем. 22. (с инфинитивом других глагола и обично с логичким субјектом у ген. или дат.) а. моћи. — Мјестимице по клисурама видјети је црне љаге и широке тамножуте пруге. Кум. Било је очекивати да ће тај ослобођени дух ... ићи за својом главом и за својим срцем. Скерл. б. морати, требати. — Бегови људи ... притиснули моје старе, па овима било опет бјежати. Буд. Није се бојати турске провале. Нех. 23. н. (до кога) зависити (од), овисити (о). — До нас је самих хоћемо ли бити (оваки или онаки). Богд. До вас је било да будете срећни. Цар М. б. (до кога, чега) полагати (на нешто), марити (за што). — Порти је било дотога да Срби остану на миру. Нов. lросаца има, ал јој до њих није. Богд. в. тицати се. — Што је до мене, ја сам увек спреман да помогнем. Ред. 24. (на што) слутити, предсказивати. — Ако се крушац соли зноји ... опет је то на кишу. Реч. САНУ. 25. (по)- трајати. — Мало било, Турци плећи дају. НП Вук.