Одредница

биту̀менскӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 204

биту̀менскӣ

битуменски

Стална адреса

Лема

битуменски

Извор

том 1, стр. 204, редослед 13

  1. који се односи на О̑итумен. би́ће! с 1. оно што постоји (или се замишља да постоји), оно што живи, створење.

    с — средњи род
    — Долетјело је сијасет ситних бића, што около лепршају и зује.
    Ћип.
    Извукли су га из јазбине двеју соба пуних зноја и испаравања осморо бића.
    Поп. Ј.
    Биће је оно што постоји; његово постојање (битак) може бити стварно или идејно.
    Баз.
    2. а. (човечји) организам, тело.
    — Руке му се следише и нека страшна дрхтавица облада целим његовим бићем.
    Цар М.
    б. оно што постоји У човеку, његова унутрашња природа.
    — Вук се против тога бунио свим својим бићем.
    Бел.
    Пошао је]... насусрет једном гласу свог најприснијег бића.
    Мил.
    Ж. 3. живот, живљење, постојање.
    — Нит је сад мојеrа бића све тања.
    Наз.
    4. битност, суштина; језгро, срж.
    — То је велика ... мисао, дубок поглед у право биће ствари.
    Кнеж. Б.
    Вјерни подручници морају господарима казивати истину каква је по својем бићу и подоби.
    Вел.
    5. стање; имовно стање, имање. —Пребродили су тешке кризе ... без великог потреса по своју имовину и добро биће.
    Уск.

Фразе

више ~ рл. створ који има натприродну моћ; највише ~ рлг.
Бог.
Изворни текст (OCR)
биту̀менскӣ, -а̄, -о̄ који се односи на О̑итумен. би́ће! с 1. оно што постоји (или се замишља да постоји), оно што живи, створење. — Долетјело је сијасет ситних бића, што около лепршају и зује. Ћип. Извукли су га из јазбине двеју соба пуних зноја и испаравања осморо бића. Поп. Ј. Биће је оно што постоји; његово постојање (битак) може бити стварно или идејно. Баз. 2. а. (човечји) организам, тело. — Руке му се следише и нека страшна дрхтавица облада целим његовим бићем. Цар М. б. оно што постоји У човеку, његова унутрашња природа. — Вук се против тога бунио свим својим бићем. Бел. Пошао је]... насусрет једном гласу свог најприснијег бића. Мил. Ж. 3. живот, живљење, постојање. — Нит је сад мојеrа бића све тања. Наз 4. битност, суштина; језгро, срж. — То је велика ... мисао, дубок поглед у право биће ствари. Кнеж. Б. Вјерни подручници морају господарима казивати истину каква је по својем бићу и подоби. Вел. 5. стање; имовно стање, имање. —Пребродили су тешке кризе ... без великог потреса по своју имовину и добро биће. Уск.