би̑т
бит
Лема
бит
Извор
том 1, стр. 201, редослед 20
- 1.
-о) несврш. 1. тући, ударати (некога) задајући (му) бол.
— Отрчим вратару, готов да га бијем.
Авдагин шегрт је био тако бијен да ради тога не смије више да уђе V пушкарницу].
- 2.а.
тући из оружсја, гађати.
— Махмуд-ага наперио топове на бедеме и бије их са свих страна.
побијати оно што неко мисли или говори.
— Ми смо га били фактима, а он цитатима латинским и маџарским, на што се изроди ужасна бука. Петр.
- 2.б.
имати домашај, добацивати.
— Острагуше далеко бијV.
- 2.в.
погађати.
— Да ли мене бије олово? ... Не, не бије!
И муке је имао везир док је савладао Радисава, јер је био јунак мимо људе, а није га била ни пушка ни сабља.
- 3.
убијати, клати (жсивотиње).
— А овако, сједи ту у сумраку ... и бије око себе зечеве и јелене по блитвинском блату!
Даћу ти ... прасе и пола сланине кад будем био свиње.
- 4.а.
са замахом ударати, лупати.
— Посматрају Хорвата, који вришти ... и бије ногом о под.
Веслима бијте по води.
- 4.б.
лако додиривати, лупкати.
— Накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима.
- 4.в.
запљускивати.
— Вали нек бијесни о обалу бију.
Набујала Дрина бије водом о спрудове.
- 5.а.
вршити какву радњу ударањем ковати.
— За појасом двије пушке мале, нит су лите, нит чекићем бите, но у Млетке од злата салите.
Бат новога свијета на наковњу бијућ, гвожђарије старе у арсенал кује. Р 194б.
- 5.б.
трти, трлити (лан, конопљу.)
— И воће треба да обере и оцат да преша и конопљу да бије и платно преде.
- 6.а.
производити звук ударањем у неки инструменат, свирати.
— У механи тридесет хајдука, вино пију, у тамбуру бију.
- 6.б.
одавати (из себе звук), откуцавати, звонити.
— Звона звоне и негдје бубањ бије.
Бије стара ура као коб и злоћа. Поп.
- 6.в.
Поноћ бије, а Марица још увијек чека. Маж.Ф.
- 7.
куцати (срце, жиле, пулс и сл.).
— И тишина је глува, а у њој се чује крв како насједа ... и бије мукло у шији. Андр. И. фиr. бректати.
— Турска ... је морала да зауставља нови живот који је био на све стране.
- 8.а.
падати ударајући, шибати (о падавинама).
— Та киша бије двор по странама.
Зло је кад лед бије оданде одакле се човек сунцу нада.
- 8.б.
мучити, додијавати.
— Што ме бије: и снег, и киша, и ветар ... То није ништа!
Јамбрека бије врућина.
Јадан је ово град ... од постанка бије га невоља.
Тако цијеле сатове ... гледају обоје у тмицу, а осећају да их једна брига бије.
- 9.
нагло избијати, извирати (о течности, текућини, крви, светлости, мирису и сл.).
— При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде.
Из њедара бије несношљива топлина и мирис.
Из његових очију је ... била нека строгост.
по ушима натеривати, нагонити.
Фразе
бије (га) баксуз, малер каже се за онога који нема среће; бије (га) глас говори се о неком нешто (чешће рђаво), постоји мишљење; бије у очи јасно је; исп. удара, пада у очи; ~ жицу шатр. настојати да се нешто постигне ласкањем и умиљавањем; ~ као вола у купусу тући немилосрдно;
Пододреднице
1. повр. и уз. повр. према бити1 (1). 2. а. тући, ударати неког. — Немој ти да се бијеш. Нисам ја твој шегрт. Срем. б. бити склон тучи. — Његов брат се бије с другом децом. Ред. 3. борити се. — Бију се добро, али пуцају зло. Шен. 4. потуцати се, мучити се, пробијати се. — Одонда се бије и пребија. Киш. Кроз свемир се бијем. Наз
Изворни текст (OCR)
би̑т, -а, -о) несврш. 1. тући, ударати (некога) задајући (му) бол. — Отрчим вратару, готов да га бијем. Матош. Авдагин шегрт је био тако бијен да ради тога не смије више да уђе V пушкарницу]. Андр. И. 2. а. тући из оружсја, гађати. — Махмуд-ага наперио топове на бедеме и бије их са свих страна. Том. фиг. побијати оно што неко мисли или говори. — Ми смо га били фактима, а он цитатима латинским и маџарским, на што се изроди ужасна бука. Петр. В. б. имати домашај, добацивати. — Острагуше далеко бијV. Нен. Љ. в. погађати. — Да ли мене бије олово? ... Не, не бије! Вес. И муке је имао везир док је савладао Радисава, јер је био јунак мимо људе, а није га била ни пушка ни сабља. Андр. И 3. убијати, клати (жсивотиње). — А овако, сједи ту у сумраку ... и бије око себе зечеве и јелене по блитвинском блату! Крл. Даћу ти ... прасе и пола сланине кад будем био свиње. Рад. Д. 4. а. са замахом ударати, лупати. — Посматрају Хорвата, који вришти ... и бије ногом о под. Крл. Веслима бијте по води. М-И. б. лако додиривати, лупкати. — Накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима. Срем. в. запљускивати. — Вали нек бијесни о обалу бију. Мар. Набујала Дрина бије водом о спрудове. Бар. 5. вршити какву радњу ударањем а. ковати.— За појасом двије пушке мале, нит су лите, нит чекићем бите, но у Млетке од злата салите. НП Вук. Бат новога свијета на наковњу бијућ, гвожђарије старе у арсенал кује. Р 194б. б. трти, трлити (лан, конопљу.) — И воће треба да обере и оцат да преша и конопљу да бије и платно преде. Крл. 6 а. производити звук ударањем у неки инструменат, свирати. — У механи тридесет хајдука, вино пију, у тамбуру бију. НП Вук. б. одавати (из себе звук), откуцавати, звонити. — Звона звоне и негдје бубањ бије. Куш. Бије стара ура као коб и злоћа. Поп. В. Поноћ бије, а Марица још увијек чека. Маж.Ф. 7. куцати (срце, жиле, пулс и сл.). — И тишина је глува, а у њој се чује крв како насједа ... и бије мукло у шији. Андр. И. фиr. бректати. — Турска ... је морала да зауставља нови живот који је био на све стране. Ђил. 8. а. падати ударајући, шибати (о падавинама). — Та киша бије двор по странама. Визн. Зло је кад лед бије оданде одакле се човек сунцу нада. Прод. б. мучити, додијавати. — Што ме бије: и снег, и киша, и ветар ... То није ништа! Вес. Јамбрека бије врућина. Крл. фиг. Јадан је ово град ... од постанка бије га невоља. Шен. Тако цијеле сатове ... гледају обоје у тмицу, а осећају да их једна брига бије. Ћип. 9. нагло избијати, извирати (о течности, текућини, крви, светлости, мирису и сл.). — При врху Рудишта бије кључ бистре хладне воде. Ранк. Из њедара бије несношљива топлина и мирис. Гор. фиг. Из његових очију је ... била нека строгост. Андр. И.