Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бичѐвалац

мтом 1, стр. 205

бичѐвалац

бичевалац QA: medium

Лема

бичевалац

Извор

том 1, стр. 205, редослед 28

  1. 1.

    онај који шиба бичем.2. припадник католичког калуђерског, самостанског реда чији чланови сами себе шибају или се дају шибати; исп. флаrелант. Реч. САНУ.

    history
    ист. — историјски, историјаисп. — испореди
Изворни текст (OCR)
бичѐвалац, -аоца м 1. онај који шиба бичем.2. ист. припадник католичког калуђерског, самостанског реда чији чланови сами себе шибају или се дају шибати; исп. флаrелант. Реч. САНУ.