бичѐва̄ње

бичевање QA: high

Лема

бичевање

Извор

том 1, стр. 206, редослед 1

а.
гл. им. од бичевати (се) бичѐвати, бѝчује̄м (р. прид. би̏чевао, -а̄ла, -а̄ло) несврш. а. тући, ударати бичем, шибати.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицар. прид. — радни глаголски придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
— Он је сада у исти мах био склон и да за један њен осмејак погине и да је... бичује. Петр.
в.
В.
в. — (после броја) век
б.
снажно ударати (као бичем).
— Реп бика бичује ваздух. НИН 1959. Вјетар је бичевао колибу.
Вуј.
Јесење кише бичевале су кукуруз.
Михољ.

Пододреднице

~ се

повр. — Почео је размишљати о томе није ли потребно да се сваки дан редовито бичује. Јонке

повр.

Изворни текст (OCR)

бичѐва̄ње с гл. им. од бичевати (се). бичѐвати, бѝчује̄м (р. прид. би̏чевао, -а̄ла, -а̄ло) несврш. а. тући, ударати бичем, шибати. — Он је сада у исти мах био склон и да за један њен осмејак погине и да је... бичује. Петр. В. б. снажно ударати (као бичем). — Реп бика бичује ваздух. НИН 1959. Вјетар је бичевао колибу. Вуј. Јесење кише бичевале су кукуруз. Михољ.