би̏ч
бич
Лема
бич
Извор
том 1, стр. 205, редослед 17
- 1.
направа од упреденог канапа или коже, причвршћене на држак, која служи за шибање, терање стоке и сл., канџија.
— Пуцне бичем и потјера.
Уљезоше кроз споредна враташца у књижевни језик измакнувши пламеним бичевима филолога.
- 2.а.
фиг. велико насиље, терор.
— желимо ... здравље ... свима онима који су од бича турскога одбегли у дивну земљу Србију.
- 2.б.
зло, невоља, несрећа; казна.
— Тога љета паде бич на сву Цетину: стадоше морити црне оспице.
- 3.а.
плетеница (косе), перчин; прамен (косе).
— Од њега се ништа не виђаше разма само два бича перчина.
Кроз њу подерану капу је провиривао бич косе.
- 3.б.
прамен, млаз (пламена).
— Гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турскиХ Ханова.
- 4.
мн. дугачки кончасти, протоплазмички израштаји, израслине у праживотиња. Бак. Реч.
zoology
Фразе
држати (у рукама) узде и ~ држати власт, бити господар, господарити; протерати (некога) кроз бичеве казнити некога приморавајући га да прође између два реда људи који га шибају.
Изворни текст (OCR)
би̏ч, бѝча м 1. направа од упреденог канапа или коже, причвршћене на држак, која служи за шибање, терање стоке и сл., канџија. — Пуцне бичем и потјера. Бен. фиг. Уљезоше кроз споредна враташца у књижевни језик измакнувши пламеним бичевима филолога. Гор. 2. фиг. а. велико насиље, терор. — желимо ... здравље ... свима онима који су од бича турскога одбегли у дивну земљу Србију. Јакш. Ђ. б. зло, невоља, несрећа; казна. — Тога љета паде бич на сву Цетину: стадоше морити црне оспице. Шимун. 3. а. плетеница (косе), перчин; прамен (косе). — Од њега се ништа не виђаше разма само два бича перчина. НП Вук. Кроз њу подерану капу је провиривао бич косе. Ћор. б. прамен, млаз (пламена). — Гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турскиХ Ханова. Јакш. Ђ. 4. мн. зоол. дугачки кончасти, протоплазмички израштаји, израслине у праживотиња. Бак. Реч.