Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѝљӯр

мтом 1, стр. 195

бѝљӯр

биљур

Лема

биљур

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 195, редослед 31

  1. 1.

    мин. горски кристал, сјајни кварцни кристал; кристално стакло купа од биљура, чаша од биљура, игла од биљура, огледало од биљура и сл.

    мин. — минералогијасл. — слично
    — Из дубине језерске појавили се двори од биљура.
    Наз.
    чаша од биљура.
    — Моји преци из биљура ... пили су живот.
    Бој.
  2. 2.

    (у атрибутској служби) кристалан.

    — То биљур небо сијевало је чешће.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
бѝљӯр, -у́ра м тур. 1. мин. горски кристал, сјајни кварцни кристал; кристално стакло: купа од биљура, чаша од биљура, игла од биљура, огледало од биљура и сл. — Из дубине језерске појавили се двори од биљура. Наз. фиг. чаша од биљура. — Моји преци из биљура ... пили су живот. Бој. 2. (у атрибутској служби) кристалан. — То биљур небо сијевало је чешће. Шен.