Одредница

бла̑г

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 207

бла̑г

благ

Стална адреса

Лема

благ

Извор

том 1, стр. 207, редослед 6

  1. 1.

    (комп. бла̏жи) а који је добре нарави, питом, кротак, доброћудан, помирљив (о човеку).

    комп. — компаратив
    — Људи мирни и благи као овце.
    Ћор.
    Пред другима је можда таки он, ал прама мени благ је био увијек.
    Огр.
    б. рлг. милостив (о богу, небу и сл.).
    — Ако да благи бог да овај рат потраје још оволико, ја одох у моју Потркању као господин наредник.
    Јак.
  2. 2.

    мио, нежан, смирен; који блажи, умирује, пријатељски (о погледу, изразу, речима, поступку и сл.).

    сл. — слично
    — На мене је пао ... благи поглед твој.
    Рак.
    Мој говор тврд је, благом ријечи мира не обилује.
    Богд.
    На ... лицу болесниковом указа се благи смијешак.
    Леск. Ј.
  3. 3.

    који није строг, благонаклон, сношљив; лак (о болести).

    — Што отворенији будете ... утолико ће вам осуда бити блажа.
    Ћос. Б.
    Која је странка јача: она с јаком или она с благом руком?
    Божић
  4. 4.а.

    умерен, тих, пријатан, угодан

    — Ова зима није као прошла. Блажа је. Дед.
  5. 4.в.

    Шlта се све ројило тога благог септембарског дана у тој ... глави. Андр. И. Падала је блага киша. Торб. Спустићемо се доњим путем ... огрејани благим зрацима ... летњега сунца. Ао̀. Јоси се надме срце миловањем блаrог вјетрића. Кал.

    И. — Исти
  6. 4.б.

    који има мали проценат нечега оштрог, јаког, разблажен, мек.

    — Отиду на гробље, да се исплачу и утеше благом шљивовицом.
    Срем.
    Ако се ... варива лако кувају, то зову ту воду благом и меком.
    М 1867
  7. 5.

    који се не диже, не спушта или не скреће нагло (о нагибу).

    — Ишли смо преко благих брежуљака.
    Чол.
    Друмом од Iецке ... иде се благом узбрдицом.
    Ком.
    Гази благим обронком.
    Божић
    Одатле се заrат авија ... у благом луку.
    Дав.

Фразе

бити благе руке бити издашан, дарежљив; ~ дан празник, празнични дан, благдан.
Изворни текст (OCR)
бла̑г, бла́га, бла́го (комп. бла̏жи) 1. а. који је добре нарави, питом, кротак, доброћудан, помирљив (о човеку). — Људи мирни и благи као овце. Ћор. Пред другима је можда таки он, ал прама мени благ је био увијек. Огр. б. рлг. милостив (о богу, небу и сл.). — Ако да благи бог да овај рат потраје још оволико, ја одох у моју Потркању као господин наредник. Јак. 2. мио, нежан, смирен; који блажи, умирује, пријатељски (о погледу, изразу, речима, поступку и сл.). — На мене је пао ... благи поглед твој. Рак. Мој говор тврд је, благом ријечи мира не обилује. Богд. На ... лицу болесниковом указа се благи смијешак. Леск. Ј. 3. који није строг, благонаклон, сношљив; лак (о болести). — Што отворенији будете ... утолико ће вам осуда бити блажа. Ћос. Б. Која је странка јача: она с јаком или она с благом руком? Божић. 4. а. умерен, тих, пријатан, угодан, — Ова зима није као прошла. Блажа је. Дед. В. Шlта се све ројило тога благог септембарског дана у тој ... глави. Андр. И. Падала је блага киша. Торб. Спустићемо се доњим путем ... огрејани благим зрацима ... летњега сунца. Ао̀. Јоси се надме срце миловањем блаrог вјетрића. Кал. б. који има мали проценат нечега оштрог, јаког, разблажен, мек. — Отиду на гробље, да се исплачу и утеше благом шљивовицом. Срем. Ако се ... варива лако кувају, то зову ту воду благом и меком. М 1867. 5. који се не диже, не спушта или не скреће нагло (о нагибу). — Ишли смо преко благих брежуљака. Чол. Друмом од Iецке ... иде се благом узбрдицом. Ком. Гази благим обронком. Божић. Одатле се заrат авија ... у благом луку. Дав.