благо̀валац
благовалац
Лема
благовалац
Извор
том 1, стр. 208, редослед 3
- —
арх. онај који благује, сладокусац.
— Зар није оно што је угодно јести створено за благоваоца?
Изворни текст (OCR)
благо̀валац, -аоца м арх. онај који благује, сладокусац. — Зар није оно што је угодно јести створено за благоваоца? Креш.