благоглаго̀љив
благоглагољив
Лема
благоглагољив
Извор
том 1, стр. 209, редослед 5
- —
ир. који много прича, брбљив; говорљив, слаткоречив.
— Брбљивац и благоглагољива шојка сјео је на Блитвин балкон. Крл. Живот у робијашници упознали су из једне шетње кроз њу у пратњи благоглагољивих чиновника.
Изворни текст (OCR)
благоглаго̀љив, -а, -о ир. који много прича, брбљив; говорљив, слаткоречив. — Брбљивац и благоглагољива шојка сјео је на Блитвин балкон. Крл. Живот у робијашници упознали су из једне шетње кроз њу у пратњи благоглагољивих чиновника. Чол.