Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

благорѐчив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 210

благорѐчив

благоречив

Стална адреса

Лема

благоречив

Извор

том 1, стр. 210, редослед 12

  1. —

    ијек. благорјѐчив = благоречит који лепо говори, слаткоречив. 4

    ијек. — ијекавски
    — Са мало напора вешто знала да се ... ишчаури у паметницу разложну и благоречиву, да забеседи као да из књиге чита.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
благорѐчив, -а, -о, ијек. благорјѐчив = благоречит који лепо говори, слаткоречив. 4— Са мало напора вешто знала да се ... ишчаури у паметницу разложну и благоречиву, да забеседи као да из књиге чита. Рад. Д.