бла̏госло̄в

благослов

Лема

благослов

Извор

том 1, стр. 211, редослед 1

1.
рлг. изражавање жеље за добро и срећу некога призивањем божје милости (обично знаком крста, крижа).
рлг. — религија
— Стаде благословима обасипати свога сина.
Дом.
Велечасни би дијелио обилно благослов опраштајући се.
Гор.
2.
цркв. поподневни црквени обред.
цркв. — црквено
— Пошли су у цркву на »благослов«.
Шимун.
3.а.
рлr. милост (божја), дар (божји).
— И бог се забуни ... па на неку кућу баш ништа, а на неку, опет ... излије сав свој благослов.
Срем.
3.б.
фиг. дете.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Биљежник је ... скорих дана чекао девети благослов у својој кући.
Новак
4.
одобрење, пристанак, сагласност.
— Ни отац неће дати благослова за такав брак.
Крањч. Стј

Фразе

чекати божји ~ ир. чекати да што дође само, да падне с неба; нема ту благослова нема ту среће.

Изворни текст (OCR)

бла̏госло̄в, -ова м 1. рлг. изражавање жеље за добро и срећу некога призивањем божје милости (обично знаком крста, крижа). — Стаде благословима обасипати свога сина. Дом. Велечасни би дијелио обилно благослов опраштајући се. Гор. 2. цркв. поподневни црквени обред. — Пошли су у цркву на »благослов«. Шимун. 3. рлr. a. милост (божја), дар (божји). — И бог се забуни ... па на неку кућу баш ништа, а на неку, опет ... излије сав свој благослов. Срем. б. фиг. дете. — Биљежник је ... скорих дана чекао девети благослов у својој кући. Новак. 4. одобрење, пристанак, сагласност. — Ни отац неће дати благослова за такав брак. Крањч. Стј.