бла̑го
благо
Лема
благо
Извор
том 1, стр. 207, редослед 16
- 1.а.
богатство, имање.
— Био је то човјек осредње руке, који се није благом размећао.
Човечје здравље је велико благо.
- 1.б.
новац, паре (често у златницима); драго камење, накит, драгоцености уопште.
— У једном ћошку у ћуповима лежало је благо његово ... само жежено злато.
Док цијена радној снази пада, банке акумулирају нечувено благо.
Она је елегантна rocnoђa. Има ... благом натоварене руке.
- 2.а.
фиг. одвећ драго биће.
— А мајчино благо послује и ради.
- 2.б.
задовољство.
— Игра беше једино ми благо.
Отада поче да пуши. Тада је увидео какво је благо та стална ватрица пред видом.
- 2.в.
духовна, културна добра.
— Разни »велики интерпретатори« народне музике успели су да ово благо потпуно деформишу. КН 195б. Један од тих послова јесте и купљење »народног блага«, народних песама.
- 3.а.
земаљска добра, производи земље.
— Постави га иза софре свијетле, па му дава блага благовати.
У северној поларној области има доста руднога блаrа.
- 3.б.
стока, марва.
— Ако је за благом и био који ... чобанин, била је то обично нека старчина.
У сутон силазио би с благом на појило.
покр. мазга. Вук Рј.; видети каква блага (од кога) видети користи од кога; живо ~ стока; за (нечије) ~ за (нечије) добро; за ~ примити поверовати; крупно ~ говеда; ни за царево ~ ни за што на свету; ни по које ~ никако, ни по коју цену; ситно ~ овце и козе.
Фразе
~ од човека (жене, детета) врло добар човек (жена, дете); ~ цара Радована недостижно богаттво; божје
Изворни текст (OCR)
бла̑го1 с 1. а. богатство, имање. — Био је то човјек осредње руке, који се није благом размећао. О-А. фиг. Човечје здравље је велико благо. Батут. б. новац, паре (често у златницима); драго камење, накит, драгоцености уопште. — У једном ћошку у ћуповима лежало је благо његово ... само жежено злато. Вес. Док цијена радној снази пада, банке акумулирају нечувено благо. Крл. Она је елегантна rocnoђa. Има ... благом натоварене руке. Матош. 2. фиг. а. одвећ драго биће. — А мајчино благо послује и ради. Шант. б. задовољство. — Игра беше једино ми благо. Радич. Отада поче да пуши. Тада је увидео какво је благо та стална ватрица пред видом. Андр. И. в. духовна, културна добра. — Разни »велики интерпретатори« народне музике успели су да ово благо потпуно деформишу. КН 195б. Један од тих послова јесте и купљење »народног блага«, народних песама. Поп. П. 3. а. земаљска добра, производи земље. — Постави га иза софре свијетле, па му дава блага благовати. НПХ. У северној поларној области има доста руднога блаrа. Петр. М. б. стока, марва. — Ако је за благом и био који ... чобанин, била је то обично нека старчина. Ћоп. У сутон силазио би с благом на појило. Гор.