бла́жен
блажен
Лема
блажен
Извор
том 1, стр. 212, редослед 15
- 1.а.
испуњен осећањем највећег задовољства, среће, пресрећан; који изражава такво осећање.
— Преко лица Алексићевог се разлио блажени осмек.
Сједјели су сви мирна и блажена лица.
- 1.б.
који испуњава срећом, који чини срећним.
— Једно је само име попут чистоrа анђела у блаженој успомени лебдјело у тој обитељи.
- 2.
свети; благословен, благодатан.
— Француски народ ју је већ за живота њеног прогласио за блажену.
Сзмо да дође та блажена киша.
- 3.
ир. проклет, несрећан.
— Ти блажени жуљеви заокупљали су готово све његове мисли.
- 4.
(у именичкој служби) покојни, умрли.
— Сиромах владика
— и он је већ одавно међу блаженима.
Изворни текст (OCR)
бла́жен, -а, -о 1. а. испуњен осећањем највећег задовољства, среће, пресрећан; који изражава такво осећање. — Преко лица Алексићевог се разлио блажени осмек. Јак. Сједјели су сви мирна и блажена лица. Брл. б. који испуњава срећом, који чини срећним. — Једно је само име попут чистоrа анђела у блаженој успомени лебдјело у тој обитељи. Ков. А. 2. свети; благословен, благодатан. — Француски народ ју је већ за живота њеног прогласио за блажену. Петр. В. Сзмо да дође та блажена киша. Ћип. 3. ир. проклет, несрећан. — Ти блажени жуљеви заокупљали су готово све његове мисли. Десн. 4. (у именичкој служби) покојни, умрли. — Сиромах владика — и он је већ одавно међу блаженима. Шапч.