бла́жити
блажити
Лема
блажити
Извор
том 1, стр. 213, редослед 4
- 1.а.
умиривати, стишавати; тешити.
— Својим услугама свекра блажи.
Видећи га јако уплашена, стала га блажити. Рад.
- 1.д.
Све пролази, па ће и то ... блажила га је та увјерљива нада. Ћоп.
- 1.б.
чинити (нешто) блажим, смањивати јачину нечега.
— Пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.
Нешто им је блажило срџбV.
- 1.в.
пријато деловати на нешто.
— Мирис ... печене рибе блажио нам ноздрве.
- 2.
јести мрсна јела, мрсити; исп. блажан (1).
dialectal— А у моју радњу то нећеtu да дочекаш да блажиш.
Пододреднице
1. умиривати се, стишавати се, смањивати се у јачини. — Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и стишава. Ранк. 2. уживати. — Лав с лавицом се блажи. Крањч. С
Изворни текст (OCR)
бла́жити, бла̑жӣм несврш. 1. а. умиривати, стишавати; тешити. — Својим услугама свекра блажи. Шимун. Видећи га јако уплашена, стала га блажити. Рад. Д. Све пролази, па ће и то ... блажила га је та увјерљива нада. Ћоп. б. чинити (нешто) блажим, смањивати јачину нечега. — Пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу. Ћип. Нешто им је блажило срџбV. Наз. в. пријато деловати на нешто. — Мирис ... печене рибе блажио нам ноздрве. Наз. 2. покр. јести мрсна јела, мрсити; исп. блажан (1). — А у моју радњу то нећеtu да дочекаш да блажиш. Срем.