Одредница

бла́жити

несврштом 1, стр. 213

бла́жити

блажити

Лема

блажити

Извор

том 1, стр. 213, редослед 4

  1. 1.а.

    умиривати, стишавати; тешити.

    — Својим услугама свекра блажи.
    Шимун.
    Видећи га јако уплашена, стала га блажити. Рад.
  2. 1.д.

    Све пролази, па ће и то ... блажила га је та увјерљива нада. Ћоп.

  3. 1.б.

    чинити (нешто) блажим, смањивати јачину нечега.

    — Пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.
    Ћип.
    Нешто им је блажило срџбV.
    Наз.
  4. 1.в.

    пријато деловати на нешто.

    — Мирис ... печене рибе блажио нам ноздрве.
    Наз.
  5. 2.

    јести мрсна јела, мрсити; исп. блажан (1).

    dialectal
    покр. — покрајинскиисп. — испореди
    — А у моју радњу то нећеtu да дочекаш да блажиш.
    Срем.

Пододреднице

~ се

1. умиривати се, стишавати се, смањивати се у јачини. — Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и стишава. Ранк. 2. уживати. — Лав с лавицом се блажи. Крањч. С

умиривати се, стишавати се, смањивати се у јачини.уживати.
Изворни текст (OCR)
бла́жити, бла̑жӣм несврш. 1. а. умиривати, стишавати; тешити. — Својим услугама свекра блажи. Шимун. Видећи га јако уплашена, стала га блажити. Рад. Д. Све пролази, па ће и то ... блажила га је та увјерљива нада. Ћоп. б. чинити (нешто) блажим, смањивати јачину нечега. — Пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу. Ћип. Нешто им је блажило срџбV. Наз. в. пријато деловати на нешто. — Мирис ... печене рибе блажио нам ноздрве. Наз. 2. покр. јести мрсна јела, мрсити; исп. блажан (1). — А у моју радњу то нећеtu да дочекаш да блажиш. Срем.