Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бла̀тина

жтом 1, стр. 214

бла̀тина

блатина

Лема

блатина

Извор

том 1, стр. 214, редослед 10

  1. —

    аугм. од блато; мочвара бла̏тити (се), -ӣм (се) несврш. прљати (се) блатом; фиг. срамотити (се), вређати

    аугм. — аугментативнесврш. — несвршени глаголфиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Срце ми је шаптало да је чист, ал људски га је језик блатио. Шен. Зар није срамота тако блатити, без основа ... једну земљу и њене народе?
    Пиј.
Изворни текст (OCR)
бла̀тина ж аугм. од блато; мочвара. бла̏тити (се), -ӣм (се) несврш. прљати (се) блатом; фиг. срамотити (се), вређати — Срце ми је шаптало да је чист, ал људски га је језик блатио. Шен. Зар није срамота тако блатити, без основа ... једну земљу и њене народе? Пиј.