бла́шче
блашче
Лема
блашче
Извор
том 1, стр. 214, редослед 27
- —
(супл. мн. бла̏шча̄д) живинче, марвинче; исп. благо (3б).
— И данас га је опћински пољар кано блашче из потрице у школу дотјеерао. Јурк. Жмуре пред собом, као пар глупе блашчади.
Изворни текст (OCR)
бла́шче, -ета с (супл. мн. бла̏шча̄д) живинче, марвинче; исп. благо (3б). — И данас га је опћински пољар кано блашче из потрице у школу дотјеерао. Јурк. Жмуре пред собом, као пар глупе блашчади. Бег.