блебѐтав
блебетав
Лема
блебетав
Извор
том 1, стр. 215, редослед 1
- —
који много блебеће, брбљив радознали и блебетави људи. Шен.
— Добри Загрепчани бијаху одвајкада
Изворни текст (OCR)
блебѐтав, -а, -о који много блебеће, брбљив. — Добри Загрепчани бијаху одвајкада радознали и блебетави људи. Шен.