Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

блебѐтати

несврштом 1, стр. 215

блебѐтати

блебетати

Лема

блебетати

Извор

том 1, стр. 215, редослед 5

  1. 1.

    производити нарочит испрекидан глас (о ћурану, пурану, ређе о јагњету).

    — Опет пућка и блебеће ћуран].
    Змај
    Од отоле јање моје! Не скакући, не блебећи, не буди ми Јова моrа.
    НП Вук
    Ту блебећу по тицкама и фрулама пијани свирачи.
    Крл.
  2. 2.

    говорити којешта, брбљати.

    — Само блебећу, а ништа не мисле шта говоре.
    Дом.
    Што тамо све не блебећу.
    Цар Е.
Изворни текст (OCR)
блебѐтати, блѐбеће̄м несврш. 1. производити нарочит испрекидан глас (о ћурану, пурану, ређе о јагњету). — Опет пућка и блебеће ћуран]. Змај. Од отоле јање моје! Не скакући, не блебећи, не буди ми Јова моrа. НП Вук. фиг. Ту блебећу по тицкама и фрулама пијани свирачи. Крл. 2. говорити којешта, брбљати. — Само блебећу, а ништа не мисле шта говоре. Дом. Што тамо све не блебећу. Цар Е.