бле̏бнути
блебнути
Лема
блебнути
Извор
том 1, стр. 215, редослед 8
- —
бубнути, треснути.
— Одломиће се грана, оклизнуће нога и хоп
— блебнуће ђаво проклети о земљу.
рећи нешто непромишљено, лупити.
— Човек нешто блебне, а касније му је жао. Јонке. бле̑д, бле́да, бле́до, ијек. бли̏јед, (комп. бле̏ђӣ). 1. а. који је без природног руменила (о лицу, кожи); супр. румен.
— Била је још блеђа, али болесно, мученички бледа.
б. који је изгубио своју природну боју.
— Моја мати и сестра бледе су као крпа.
Старац је био мртвачки блијед.
2. беличаст, који нагиње белој боји.
— Блиједи вијугаш ... дуго није био познат ради тога што је посве блијед.
У зору бледа навлака покри небо.
3. који је слабије јачине од нормалне, безизражајан, слаб.
— Светлост бледа, а из дубине, с певница ... диже се горе песма.
У памети му остало сасвим мутно, блиједо сјећање на огромну црну машину.
Изворни текст (OCR)
бле̏бнути, -не̄м сврш. бубнути, треснути. — Одломиће се грана, оклизнуће нога и хоп — блебнуће ђаво проклети о земљу. Ћоп. фиг. рећи нешто непромишљено, лупити. — Човек нешто блебне, а касније му је жао. Јонке. бле̑д, бле́да, бле́до, ијек. бли̏јед, (комп. бле̏ђӣ). 1. а. који је без природног руменила (о лицу, кожи); супр. румен. — Била је још блеђа, али болесно, мученички бледа. Рист. б. који је изгубио своју природну боју. — Моја мати и сестра бледе су као крпа. Лаз. Л. Старац је био мртвачки блијед. Креш. 2. беличаст, који нагиње белој боји. — Блиједи вијугаш ... дуго није био познат ради тога што је посве блијед. Финк. У зору бледа навлака покри небо. Моск. 3. који је слабије јачине од нормалне, безизражајан, слаб. — Светлост бледа, а из дубине, с певница ... диже се горе песма. Станк. У памети му остало сасвим мутно, блиједо сјећање на огромну црну машину.