Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бле́дети

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 215

бле́дети

бледети

Лема

бледети

Извор

том 1, стр. 215, редослед 9

  1. —

    ијек. блијѐдјети (некњиж блијѐдити), несврш. постајати блед (губити природно руменило, боју, сјај, јачину).

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Девојка се мења у лицу, бледи. Лаз. Л. Мјесец је почео блиједјети. Неим. Све се чежње гасе и све страсти бледе.
    Рак.
Изворни текст (OCR)
бле́дети, -дӣм, ијек. блијѐдјети (некњиж. блијѐдити), несврш. постајати блед (губити природно руменило, боју, сјај, јачину). — Девојка се мења у лицу, бледи. Лаз. Л. Мјесец је почео блиједјети. Неим. Све се чежње гасе и све страсти бледе. Рак.