Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бле́до̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 215

бле́до̄ст

бледост

Лема

бледост

Извор

том 1, стр. 215, редослед 20

  1. в.

    ијек. блијѐдо̄ст, ж в. бледило.

    ијек. — ијекавскиж — женски родв. — (после броја) век
    — Румен и бледост мењаху се по краљеву лицу. Јакш. Ђ. Нешто слабоће и блиједости ... било је у образима.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
бле́до̄ст, -ости, ијек. блијѐдо̄ст, ж в. бледило. — Румен и бледост мењаху се по краљеву лицу. Јакш. Ђ. Нешто слабоће и блиједости ... било је у образима. Ђал.