Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бле̏снути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 217

бле̏снути

блеснути

Лема

блеснути

Извор

том 1, стр. 217, редослед 17

  1. а.

    ијек. бље̏снути, сврш а. засветлети, засијати, севнути.

    ијек. — ијекавски
    — Ноћ ће проћи, блеснуће
    Дан.
    Лаз. Л.У Алијиној руци бљесну гола сабља.
    Том.
    Напољу су синуле ракетле и кроз прозор је блеснула светлост.
    Јак.
  2. б.

    фиг. изненада настати, појавити се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није тако лако одредити онај часак када је у нама права љубав бљеснула.
    Коз. Ј.
    Блесну му однекуд нека мисао ... која га је увек прогањала.
    Марк. М.
Изворни текст (OCR)
бле̏снути, -не̄м, ијек. бље̏снути, сврш. а. засветлети, засијати, севнути. — Ноћ ће проћи, блеснуће дан. Лаз. Л.У Алијиној руци бљесну гола сабља. Том. Напољу су синуле ракетле и кроз прозор је блеснула светлост. Јак. б. фиг. изненада настати, појавити се. — Није тако лако одредити онај часак када је у нама права љубав бљеснула. Коз. Ј. Блесну му однекуд нека мисао ... која га је увек прогањала. Марк. М.