бле̏штав
блештав
Лема
блештав
Извор
том 1, стр. 217, редослед 27
- —
ијек. бље̏штав који јако сија, засењује, који одсјајује; исп. блистав. Успјехе. Нех.
— Пун мјесец обасјавао је читав крај покривен снијегом, бљештавим као растопљено сребро. Чол. Видје ... њемачког официра с бљештавим наочарима.
Максимилијан воли нагле и бљештаве
Изворни текст (OCR)
бле̏штав, -а, -о, ијек. бље̏штав који јако сија, засењује, који одсјајује; исп. блистав. — Пун мјесец обасјавао је читав крај покривен снијегом, бљештавим као растопљено сребро. Чол. Видје ... њемачког официра с бљештавим наочарима. Лал. фиг. Максимилијан воли нагле и бљештаве Успјехе. Нех.