бле́јати

блејати

Стална адреса

Лема

блејати

Извор

том 1, стр. 216, редослед 9

1.
пуштати глас »бле« (о овци, телету); подражавати, опонашати глас овце, телета.
— Краве мучаху, овце блејаху.
Шапч.
Краве мучу, телићи блеје.
Леск. Ј.
2.а.
говорити глупости, лупетати.
— Што блејиш увијек то једно те исто?
Крл.
Ми смо и досад видели да Видаковић говори којешта, али је овде почео да блеји.
Поп. П.
2.б.
бленути, зијати, зурити.
— А зар ћемо нас двоје блејати у небо и бројати звезде?
Шапч.
Блеји у вас као теле у нова врата.
Јонке

Изворни текст (OCR)

бле́јати, -јӣм несврш. 1. пуштати глас »бле« (о овци, телету); подражавати, опонашати глас овце, телета. — Краве мучаху, овце блејаху. Шапч. Краве мучу, телићи блеје. Леск. Ј. 2. а. говорити глупости, лупетати. — Што блејиш увијек то једно те исто? Крл. Ми смо и досад видели да Видаковић говори којешта, али је овде почео да блеји. Поп. П. б. бленути, зијати, зурити. — А зар ћемо нас двоје блејати у небо и бројати звезде? Шапч. Блеји у вас као теле у нова врата. Јонке.