Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

блѝстати

несврштом 1, стр. 220

блѝстати

блистати

Лема

блистати

Извор

том 1, стр. 220, редослед 16

  1. 1.а.

    јако сијати, блештати.

    — Напољу је блистало сунце
    Јак.
    Блистало је иње попут алема.
    Шен.
  2. 1.б.

    фиг.истицати се,падати у очи, одликовати се.

    — Воли да блиста, да показује своју интелектуалну раскош.
    Прод.
    Јанко је] ... блистао својим хумором.
    Том.
  3. 2.

    прел. необ. глачати, трљати нешто да постане блиставо, да добије сјај.

    необ. — необично
    — Келнери у менажи блистају стакленину.
    Крл.

Пододреднице

~ се

в. блистати (1). — Блиста се речно огледало. Глиш. На више места блиста се ... Вуловићев стил. Прод. Вани се блистало прољеће. Гор

в. блистати (1).
Изворни текст (OCR)
блѝстати, -а̄м несврш. 1. а. јако сијати, блештати. — Напољу је блистало сунце. Јак. Блистало је иње попут алема. Шен. б. фиг.истицати се,падати у очи, одликовати се. — Воли да блиста, да показује своју интелектуалну раскош. Прод. Јанко је] ... блистао својим хумором. Том. 2. прел. необ. глачати, трљати нешто да постане блиставо, да добије сјај. — Келнери у менажи блистају стакленину. Крл.