блису̀кав

блисукав

блисукав

том 1, стр. 220, редослед 17

в.
индив. в. блистав.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Ја нисам знао што да проматрам на њој ... жуткасту бјелину пуног врата, или оне ситне блисукаве зубе.
Коз. Ј.

Изворни текст (OCR)

блису̀кав, -а, -о индив. в. блистав. — Ја нисам знао што да проматрам на њој ... жуткасту бјелину пуног врата, или оне ситне блисукаве зубе. Коз. Ј.