Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

блијѐска̄ње

стом 1, стр. 217

блијѐска̄ње

блијескање

Стална адреса

Лема

блијескање

Извор

том 1, стр. 217, редослед 16

  1. —

    гл. им. од блескати (се) бле̏скати (се), -а̄м (се) и бле́скати (се), бле̑ска̄м (се), ијек. бље̏скати (се) и блијѐскати (се), несврш. давати од себе одсвв, одсјајивати, светлуцати, севати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицаијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — тиснута лица бљескао је мачјим очима. Шен. У стакленим орманима ... блескало је из таме старо сребро и кристал. Ћос. Б. Роса се по цвијећу бљескала.
    Гал.
Изворни текст (OCR)
и блијѐска̄ње, с гл. им. од блескати (се). бле̏скати (се), -а̄м (се) и бле́скати (се), бле̑ска̄м (се), ијек. бље̏скати (се) и блијѐскати (се), несврш. давати од себе одсвв, одсјајивати, светлуцати, севати. — тиснута лица бљескао је мачјим очима. Шен. У стакленим орманима ... блескало је из таме старо сребро и кристал. Ћос. Б. Роса се по цвијећу бљескала. Гал.