Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бобо̀њати

несврштом 1, стр. 225

бобо̀њати

бобоњати

Лема

бобоњати

Извор

том 1, стр. 225, редослед 7

  1. 1.

    одзвањати дубоким тоном; говорити таквим гласом.

    — Његов дубокиглас ... је бобоњао кроз празну иниску одају.
    Нуш.
  2. 2.

    неразговетно говорити, мрмљати.

    — Истријештивши тупе очи, стаде бобоњати.
    Матош
Изворни текст (OCR)
бобо̀њати, -а̄м несврш. 1. одзвањати дубоким тоном; говорити таквим гласом. — Његов дубокиглас ... је бобоњао кроз празну иниску одају. Нуш. 2. неразговетно говорити, мрмљати. — Истријештивши тупе очи, стаде бобоњати. Матош.