Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бого̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 229

бого̀вит

боговит

Лема

боговит

Извор

том 1, стр. 229, редослед 20

  1. 1.

    в. боговетзн.

    — Цијели боговити дан сједио је пушећи.
    Том.
  2. 2.

    индив. в. божански.

    индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
    — Говор ниче висок и боговит.
    Кур.
Изворни текст (OCR)
бого̀вит, -а, -о 1. в. боговетзн. — Цијели боговити дан сједио је пушећи. Том. 2. индив. в. божански. — Говор ниче висок и боговит. Кур.