бо̀димице̄

бодимице

Лема

бодимице

Извор

том 1, стр. 233, редослед 7

1.
бодући (ножем, сабљом).
— Требало је да напада и да парира, да окреће бодимице и сјечимице.
Креш.
2.
право, правце.
— Тојага одскочи од коња те бодимице кадију у главу. БВ 1906.

Изворни текст (OCR)

бо̀димице̄ прил. 1. бодући (ножем, сабљом). — Требало је да напада и да парира, да окреће бодимице и сјечимице. Креш. 2. право, правце. — Тојага одскочи од коња те бодимице кадију у главу. БВ 1906.