Одредница

бо̑к

мтом 1, стр. 239

бо̑к

бок

Лема

бок

Извор

том 1, стр. 239, редослед 13

  1. 1.

    (мн. бо̀кови ретко бо̏ци) а део тела код човека и животиње од ребара до кука, слабина.

    мн. — множина
    — Крчмарица га схватила ... подбочивши бокове лактима. Ков. . IIлеменита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху.
    Вес.
    б. кук, бедро.
    — Заигра, а бајонет га куцка по левом боку.
    Ад.
    Њишу се боковима уз чудну кретњу рамена.
    Наз.
    в. лева или десна страна човечјег тела.
    — Превртао сам се с бока на бок, настојећи да заспим.
    Чол.
  2. 2.

    страна коквог предмета (брода, чамца и сл.).

    сл. — слично
    — Дебели бокови лађе]... још су чврсти и здрави.
    Дов.
    Крма барке као вретено, а боци малашни и набрекнути.
    Војн.
    Гвоздени ковчежић ... је једнијем боком вирио испод кревета.
    Мат.
  3. 3.а.

    страна планине, падина, обронак.

    — У даљини модре се голи бокови истарске Учке.
    Маж. Ф.
  4. 3.б.

    избочена окука речног тока.

    — Равницом је ... река нечујно текла и великим боковима ... делила потуљена села.
    Ђур.
  5. 4.

    војн. једна страна, лева или десна, борбеног поретка војне јединице.

    војн. — војнички
    — Ратно искуство показало је да су бокови ... увек најосетљивија места трупа у борби.
    Пол. 1944,
    Десни бок им је обезбеђивала једна сатнија домобрана.
    Чол.
    Могу драгуни ударити с бока.
    Крањч. Стј

Фразе

из ока (или) из бока ; с ока, с бока ма на који начин, по сваку цену, откуд било; (ставити, стављати) о ~, уз ~, по боку (коме) изједначи(ва)ти; стајати уз ~ (коме) помагати, бити помагач.
Изворни текст (OCR)
бо̑к, бо̏ка м (мн. бо̀кови ретко бо̏ци) 1. а. део тела код човека и животиње од ребара до кука, слабина. — Крчмарица га схватила ... подбочивши бокове лактима. Ков. . IIлеменита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху. Вес. б. кук, бедро. — Заигра, а бајонет га куцка по левом боку. Ад. Њишу се боковима уз чудну кретњу рамена. Наз. в. лева или десна страна човечјег тела. — Превртао сам се с бока на бок, настојећи да заспим. Чол. 2. страна коквог предмета (брода, чамца и сл.). — Дебели бокови лађе]... још су чврсти и здрави. Дов. Крма барке као вретено, а боци малашни и набрекнути. Војн. Гвоздени ковчежић ... је једнијем боком вирио испод кревета. Мат. 3. а. страна планине, падина, обронак. — У даљини модре се голи бокови истарске Учке. Маж. Ф. б. избочена окука речног тока. — Равницом је ... река нечујно текла и великим боковима ... делила потуљена села. Ђур. 4. војн. једна страна, лева или десна, борбеног поретка војне јединице. — Ратно искуство показало је да су бокови ... увек најосетљивија места трупа у борби. Пол. 1944. Десни бок им је обезбеђивала једна сатнија домобрана. Чол. Могу драгуни ударити с бока. Крањч. Стј.