бо̑лан
болан
Лема
болан
Варијанте
бо̏лан
Извор
том 1, стр. 241, редослед 2
- 1.а.
(одр. бо̑лнӣ и бо̑нӣ) који болује, болестан, немоћан.
— Сумпор на Везуву шкодио је његовим болним грудима.
Превртах се по лежају болан.
Очи су модре, уста бона.
- 1.б.
болеснички.
— Деда се напрасно разболи ... опколисмо му болну постељу.
- 2.
потресен болом, жалостан; тужан.
— За болне душе ријечи су халуцинација.
Трубе се гласе испод неба бона.
- 3.
који изазива бол.
— Шиксти крв из прстију и дланова, из болних убода лактова.
Прве су жртве најболније. Поп. Ј. фиr. Водоскок своју пјесму снену поново с болним шумом јеца.
- 4.
осетљив; саосетљив, саосећајан, болећив.
— Ипак је у Перке најболније око, па ће се можебит у ње наћи разумијевања.
- 5.
(са именицом или без ње) као узречица при обраћању: јадан.
— А што, болан Ранко, да идеш?
Стари, што уради, болан!
да се лечи изврстан, врло укусан (за јело и пиће); ~ преболан јако болестан; мртав ~ у најтежој болести, скоро пред смрт; ~ место слаба страна.
Фразе
~, ~ брајко, ~ не био узречица за исказивање молбе, чуђења, пребацивања и сл.;
Изворни текст (OCR)
бо̑лан, -лна, -лно и бо̏лан, бо́на, бо́но (одр. бо̑лнӣ и бо̑нӣ) 1. а. који болује, болестан, немоћан. — Сумпор на Везуву шкодио је његовим болним грудима. Нен. Љ. Превртах се по лежају болан. Огр. Очи су модре, уста бона. Војн. б. болеснички. — Деда се напрасно разболи ... опколисмо му болну постељу. Шапч. 2. потресен болом, жалостан; тужан. — За болне душе ријечи су халуцинација. Уј. Трубе се гласе испод неба бона. Јур. 3. који изазива бол. — Шиксти крв из прстију и дланова, из болних убода лактова. Рад. Д. Прве су жртве најболније. Поп. Ј. фиr. Водоскок своју пјесму снену поново с болним шумом јеца. Уј. 4. осетљив; саосетљив, саосећајан, болећив. — Ипак је у Перке најболније око, па ће се можебит у ње наћи разумијевања. Божић. 5. (са именицом или без ње) као узречица при обраћању: јадан. — А што, болан Ранко, да идеш? Глиш. Стари, што уради, болан! Наз.