боја̀дисати

бојадисати

Стална адреса

Лема

бојадисати

Извор

том 1, стр. 237, редослед 7

1.
в. бојити.
— Лице кућа се шарено бојадише.
Петр. В.
2.а.
фиг. давати стварима други изглед.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Он је своју злоћу тако вјешто бојадисао видом крепости.
Богд.
2.б.
уносити израз и расположење у уметничко дело.
— Сваки човјек има други темпераменат, а темпераменти бојадишу и стихове.
Уј.
2.в.
улепшавати.
— Жену је волио ... као ... биће које бојадише житак, ослонац је, хватиште за живот.
Кал.

Пододреднице

~ се

мазати се, шминкати се. — Не само да су се одевали но су се и кинђурили и бојадисали. Жуј

мазати се, шминкати се.

Изворни текст (OCR)

боја̀дисати, -ише̄м несврш. 1. в. бојити. — Лице кућа се шарено бојадише. Петр. В. 2. фиг. а. давати стварима други изглед. — Он је своју злоћу тако вјешто бојадисао видом крепости. Богд. б. уносити израз и расположење у уметничко дело. — Сваки човјек има други темпераменат, а темпераменти бојадишу и стихове. Уј. в. улепшавати. — Жену је волио ... као ... биће које бојадише житак, ослонац је, хватиште за живот. Кал.