Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бо̑јница

жтом 1, стр. 238

бо̑јница

бојница

Стална адреса

Лема

бојница

Извор

том 1, стр. 238, редослед 30

  1. 1.

    бој, рат.

    folk
    нар. — народски
    — Ја ћу с тобом у бојницу поћи.
    НПХ
  2. 2.

    женска особа ратник.

    archaic
    — Крунослава,одлична пољска бојница ... код Хоћима се борила.
    Водн.
  3. 3.

    (у атрибутској служби) бојни, убојит; ратни.

    — А пуцају бојнице лубарде.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
бо̑јница ж 1. нар. бој, рат. — Ја ћу с тобом у бојницу поћи. НПХ. 2. заст. женска особа ратник.—Крунослава,одлична пољска бојница ... код Хоћима се борила. Водн. 3. (у атрибутској служби) бојни, убојит; ратни. — А пуцају бојнице лубарде. НП Вук.