бра̏ва
брава
Лема
брава
Извор
том 1, стр. 251, редослед 32
- 1.
(ген. мн. бра̑ва) метална направа за затварање врата кључем.
- 2.
творевина у шкољака помоћу које су љуштуре на леђној страни везане. Терм. 4.
Фразе
дубровачка ~ нар. песн. добра, сигурна брава; вертхајмова ~ специјална брава; ставити под браву (иза браве, с оне стране браве) ставити у затвор, ухапсити.
Изворни текст (OCR)
бра̏ва ж (ген. мн. бра̑ва) 1. метална направа за затварање врата кључем. 2. творевина у шкољака помоћу које су љуштуре на леђној страни везане. Терм. 4.