бра̀нӣк

браник

Лема

браник

Извор

том 1, стр. 255, редослед 22

1.
војн. заштитни бедем утврђено место које служи за одбрану.
војн. — војнички
— Ивановић викну иза браника: »Црногорци!«
Мат.
У овим пустим градовима стоје малене посаде. Почевши од год. 1522. настоје Турци да редомице заузму ове бранике хрватске.
Обз. 1932
2.а.
фиr. бранилац, заштитник; заштита.
— Бајаги браник вере Христове, а озамо претежнија је реч власника римског него Христова.
Кост. Л.
Старе врбе стајаху ту као браник среће и блаженства.
Шен.
2.б.
одбрана.
— Вечно на бранику вечно стражар будни ... опет човечанству ти поплаву спречи.
Стан.
3.а.
разни предмети који служе као заштита. лучни штит на предњем деху аутомобила који га заштићује од судара.
— Тек после
15.б.
метара кочења аутобус се зауставио пошто је читавом дужином својим браником гурао испред себе Богојевића. Пол. 1958. греда која затвара пут на прелазу преко железничке пруге.
15.в.
дрвени или метални део пушке који заштићује обарач.
— Извана је око полуге окидача метални браник.
Стр.
15.г.
тупа страна раоника на плугу. Вук Рј.
4.
в. забран.
— Кад смо прошли циганске колибе, окренемо десно кроз један густ браник, који се са нашом кућом сучељавао.
Јакш. Ђ.

Фразе

стајати на бранику бринути се о одбрани, бити бранилац нечега.

Изворни текст (OCR)

бра̀нӣк, -и́ка м 1. војн. заштитни бедем; утврђено место које служи за одбрану. — Ивановић викну иза браника: »Црногорци!« Мат. У овим пустим градовима стоје малене посаде. Почевши од год. 1522. настоје Турци да редомице заузму ове бранике хрватске. Обз. 1932. 2. a. фиr. бранилац, заштитник; заштита. — Бајаги браник вере Христове, а озамо претежнија је реч власника римског него Христова. Кост. Л. Старе врбе стајаху ту као браник среће и блаженства. Шен. б. одбрана. — Вечно на бранику вечно стражар будни ... опет човечанству ти поплаву спречи. Стан. 3. разни предмети који служе као заштита. а. лучни штит на предњем деху аутомобила који га заштићује од судара. — Тек после 15 метара кочења аутобус се зауставио пошто је читавом дужином својим браником гурао испред себе Богојевића. Пол. 1958. б. греда која затвара пут на прелазу преко железничке пруге. в. дрвени или метални део пушке који заштићује обарач. — Извана је око полуге окидача метални браник. Стр. г. тупа страна раоника на плугу. Вук Рј. 4. в. забран. — Кад смо прошли циганске колибе, окренемо десно кроз један густ браник, који се са нашом кућом сучељавао. Јакш. Ђ.