бра́нити
бранити QA: medium
Лема
бранити
Извор
том 1, стр. 256, редослед 7
- 1.а.
(импф. бра̑ња̄х; трп прид. бра̑њен) несврш. штитити кога или што од напада, чувати од чега, заклањати.
— Они који осташе имали су да бране свој живот и имутак оружаном руком.
Иди, сине,... брани оне који се одбранити не могу!
Кад зађемо у шуму, постаје мало топлије, јер нас шума брани од вјетра.
- 1.б.
бити бранилац, заступати неког.
— Ја сам ... довољно наrрађен ... што ... у првом мом адвокатском послу браним једну поштену ствар.
- 1.в.
заузимати се за кога или што; подржавати што, одобравати, правдати.
— Ви ... вјерујете у вјештице и браните звонаров такт кад на облаке звони. Ков.
- 1.а.
Његова ... логика је ... логика осећања,... зато ... и он брани рђаву ствар. Поп. Б.
- 2.
не допуштати, забрањивати, ускраћивати; спречавати.
— На гумну се гложе, огорчена браћа: један другом брани у баштину ући.
Већ од год. 14бб. брани строгим казнама трговину робљем. Мј. 192б. Некад су ови страшни зидови бранили да ико упадне у овај град.
Фразе
~ се из слободе правн. изван судског затвора износити разлоге у своју одбрану; ~ се рукама и ногама свом снагом и свим средствима бранити се, оправдавати своју ствар.
Пододреднице
1. одупирати се нападу; штитити се, чуватисе од чега. — Немци су се бранили до последњег човека. Пер. Госпођа Уршула -бранит ће се ноктима. Шен. Бранимо се од буса којих има много. Чол. 2. противити се, опирати се, правдати се. — Само су се осматрачи и старешине још некако бранили од сна. Јак. Ја, господо — бранио се Швејк — нисам никакав симулант. Јонке
Изворни текст (OCR)
бра́нити, бра̑нӣм (импф. бра̑ња̄х; трп. прид. бра̑њен) несврш. 1. а. штитити кога или што од напада, чувати од чега, заклањати. — Они који осташе имали су да бране свој живот и имутак оружаном руком. Том. Иди, сине,... брани оне који се одбранити не могу! Вес. Кад зађемо у шуму, постаје мало топлије, јер нас шума брани од вјетра. Чол. б. бити бранилац, заступати неког. — Ја сам ... довољно наrрађен ... што ... у првом мом адвокатском послу браним једну поштену ствар. Ком. в. заузимати се за кога или што; подржавати што, одобравати, правдати. — Ви ... вјерујете у вјештице и браните звонаров такт кад на облаке звони. Ков. А. Његова ... логика је ... логика осећања,... зато ... и он брани рђаву ствар. Поп. Б. 2. не допуштати, забрањивати, ускраћивати; спречавати. — На гумну се гложе, огорчена браћа: један другом брани у баштину ући. Кркл. Већ од год. 14бб. брани строгим казнама трговину робљем. Мј. 192б. Некад су ови страшни зидови бранили да ико упадне у овај град. Дуч.