брата̀кати

братакати

братакати

том 1, стр. 257, редослед 3

в.
и уч. називати се браћом. В. пр. уз гл. им. братакање
уч. — учестали глаголв. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

брата̀кати се, -а̄м се несврш. и уч. називати се браћом. В. пр. уз гл. им. братакање.