Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

брата́нац

мтом 1, стр. 257

брата́нац

братанац

Лема

братанац

Варијанте

бра̏танац

Извор

том 1, стр. 257, редослед 5

  1. 1.

    (ген. мн. бра̀та̄на̄ца̄ и бра̏тана̄ца̄) братов син, синовац, братић.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Како стари Миле не имађаше деце, он усини своrа братанца Раку.
    Јакш. Ђ.
    Мане ... није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке.
    Срем.
  2. 2.

    брат од стрица, братучед. Рј. А.

  3. 3.

    песн. хип. од брат.

    песн. — песничкихип. — хипокористика, одмила
    — Неумитне правде ја се баш и бојим, јер можда сад лебди над братанцем мојим.
    Панд.
Изворни текст (OCR)
брата́нац, -нца и бра̏танац, -а̄нца м (ген. мн. бра̀та̄на̄ца̄ и бра̏тана̄ца̄) 1. братов син, синовац, братић. — Како стари Миле не имађаше деце, он усини своrа братанца Раку. Јакш. Ђ. Мане ... није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке. Срем. 2. брат од стрица, братучед. Рј. А. 3. песн. хип. од брат. — Неумитне правде ја се баш и бојим, јер можда сад лебди над братанцем мојим. Панд.