бра̏тство

бра̏тство и бра̀тство с (ген. мн. бра̏тста̄ва̄) 1. а. веза међу браћом и браћом и сестрама. — Бијаше тешко разлучити је ли то пријатељство или братство и сестринство: Ков. А. б. веза међу побратимима, побратимство. — Изгубио си побратима — ево га! ... Хоћеш да се збратимимо? — Братство примам, али освета је моја! Вес. 2. однос као међу браћом, пријатељство. — Милан је почео да говори на четној конференцији о братству с муслиманима. Ћоп. Ми смо зато да не буде рата ... Ми смо за братство народа! Моск. фиг. Ту је братство душа нашло друге спојке. Уј. 3. ист. више породица обично заједничког презимена које одржавају сродничке односе. — Црна Гора живјела је кроз стољећа патријархалним животом, раздијељена на племена и братства. Бар. Најчешће су то били људи без презимена, с надимцима, без старих братстава иза себе, али познати у масама својом борбеношћу. Сур. 4. а. цркв. калуђери, редовници једног манастира, самостана или истог калуђерског, редовничког реда. — Зимус ... преместише оца Максима у једно веће, удаљено братство. Ранк. б. в. братовштина (1б). — Личност на врло високом положају у нашем братству масона порадила је око тога да будете у братство примљени. Крањч. Стј. Откад се уписао у братство, већ о ничем не сањао, не говорио но о братству. Торд.вев