бр̀бљати
брбљати
Лема
брбљати
Извор
том 1, стр. 261, редослед 26
- 1.
( бр̀бље̄м) несврш много говорити о чему безначајном, говорити празно.
dialectal— Милка ... ала та брбља!
Желио би поћи ... Козљевићу, с којим је тако угодно пити чај и брбљати о свему и свачему.
жуборити.
— Неки поточић ... весело брбља силазећи низ планину.
- 2.
производити гласове сличне брбљању, блебетати (о ћурану, пурану, патки и др.).
— »Велики ћуран« и сутра брбља деци сеоској кад прођу поред авлије попове, па му звизну.
Изворни текст (OCR)
бр̀бљати, -а̄м (покр. бр̀бље̄м) несврш. 1. много говорити о чему безначајном, говорити празно. — Милка ... ала та брбља! Глиш. Желио би поћи ... Козљевићу, с којим је тако угодно пити чај и брбљати о свему и свачему. Крањч. Стј. фиг. жуборити. — Неки поточић ... весело брбља силазећи низ планину. Јевт. 2. производити гласове сличне брбљању, блебетати (о ћурану, пурану, патки и др.). — »Велики ћуран« и сутра брбља деци сеоској кад прођу поред авлије попове, па му звизну. Глиш.