Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бр̀вљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 262

бр̀вљив

брвљив

Стална адреса

Лема

брвљив

Извор

том 1, стр. 262, редослед 25

  1. —

    који има брваљ у глави, болестан од брља; фиг. луд, махнит.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Зато је Перка ... мудро шутјела чекајући уљевиту обданицу која приспије по брвљивој недјељи.
    Божић.
Изворни текст (OCR)
бр̀вљив, -а, -о који има брваљ у глави, болестан од брља; фиг. луд, махнит. — Зато је Перка ... мудро шутјела чекајући уљевиту обданицу која приспије по брвљивој недјељи. Божић.